Visoka štampa
Visoka štampa kao najraniji oblik štampe, imala je svoje prednosti i nedostatke. Od prednosti treba navesti vrlo zna?ajnu karakteristiku, posebno za štampanje teksta, a to je izuzetna oštrina slova, odnosno jak otisak. Stoga se visoka štampa kao idealna za izradu teksta, i danas koristi u nekim zemljama, u slu?aju kada je potrebno ostvariti visok kvalitet slova (na primer u Nema?koj za štampanje knjiga za decu ).
Glavni nedostaci visoke štampe odnose se na lošu raspodelu pritiska štampanja kod upotrebe ravnih štamparskih formi i zaklopnih mašina, kao i na komplikovanu izradu cilindru?nih formi za visoku štampu. Tako?e treba ista?i da je olovo koje se koristilo za livenje slova bilo i ostalo štetno po zdravlje zaposlenih u štamparijama. Iako pogodna za štampanje teksta, visoka štampa nije mogla da obezbedi zadovoljavaju?i kvalitet otiska slika i rasterskih tonova. Štampaju?i elementi su izdignuti tj viši u odnosu na ne štamapju?e tako da i ova tehnika štampanja dobija ime visoka.
Duboka štampa
Duboka štampa je pokazala viskok kvalitet otiska slika i rasterskih tonova. Me?utim, izrada štamparske forme za duboku štampu je mnogo skupa i sloena. Za duboku štampu zbog tehnike obojavanja štamparske forme, boje se odlikuju te?ljivooš?u i malim površinskim naponom. Sa druge strane, ove boje se sporije suše pa je za fazu u?vrš?ivanja otiska na materijalu za štampu, potrebno dovesti dodatne koli?ine energije u posebno izvedenim suša?ima koji ulaze u sastav svake štamparske jedinice.
Ravna štampa
Ravna (ofset) štampa primenjuje se, naj?eš?e kao indirektna štampa, obzirom da se boja sa forme ne prenosi direktno na podlogu, ve? se prethodno prenosi na gumenu pokrivku, pa sa nje na podlogu. Štampaju?i i neštampaju?i elementi se nalaze u istoj ravni, a me?usobno se razlikuju po svojim fizi?ko-hemijskim karakteristikama (oliofilnost i liofibnost ). Voda, odnosno sredstvo za vlaenje koje se prvo nanosi na formu, prekriva u tankom sloju oliofolne odnosno neštampaju?e elemente, dok boja, koja se na formu nanosi posle voda, prekriva samo liofilne, odnosno štampaju?e elemente.
Propusna (sito) štampa
Za propusnu (sito) štampu se koristi forma od svile, najlona ili poliestera, koja se presvla?i nepropusnim slojem. U fazi razvijanja forme štampaju?e površine se dobijaju tako što se sa njih uklanja nepropusni sloj. Tokom štampe kroz štampaju?e površine pomo?u odgovaraju?eg rakel noa potiskuje se boja u eljenom sloju. Mašine za sito štampu su relativno jeftine, a karakteriše ih i visok stepen automatizacije. Ova štamparska tehnika jedanas veoma popularna, jer se pomo?u nje nanosi najdeblji sloj boje od svih štamparskih tehnika. Stoga se sito štampa danas moe koristiti za nanošenje lakova i sli?no. Glavne karakteristike sito štampe su jeftina izrada štamparske fome i relativno mala brzina štampe.
Najsavremeniji oblik ove štampe - rotaciona sito štampa, još uvek nije u masovnoj upotrebi u našoj zemlji zbog visoke cene izrade štamparske forme, i specifi?ne štamparske jedinice koja se sre?e samo kod nekih štamparskih mašina za štampu uskih rolni.
Digitalna štampa
Digitalna štampa podrazumeva direktnu povezanost ra?unara u kojem se obavlja digitalna priprema i štamparske mašine i obuhvata dve potkategorije. Jedna je stati?ka digitalna štampa computer to press. Ovaj tip štampe prakti?no predstavlja klasi?nu ravnu ofset štampu na mašinama kod kojih je osvetljiva? za formu ctplate, postavljen na cilindru forme tako da se forma osvetljava i razvija na samoj štamparskoj mašini. Dalji tok štampe je isti kao i kod ofset štampe.
Druga podvrsta digitalne štampe je dinami?ka digitalna štampa computer to print, kod nje se štamparska forma stvara za svaki radni ciklus. Naj?eš?e je ova štampa bezkontaktna, odnosno kod nje pritisak nije osnova štamparskog procesa koja omogu?ava prenošenje boje sa forme na materijal za štampu. Ova tehnika štampe je bazirana na ink-jet postupku, ili štampi sa suvim ili vlanim tonerom pomo?u elektrografije. Razdvajanje štampaju?ih i ne štampaju?ih površina kod elektrofotografije zasniva se na naelektrisavanju i razelektrisavanju pojedinih elemenata. Tako su na primer neštampaju?e površine i toner istog naelektrisanja, pa se me?usobno odbijaju, dok su štampaju?e površine razelektrisane, odnosno suprotno naelektrisane u odnosu na toner pa ga privla?e. U ovoj tehnici, štamparska forma realno ne postoji, ona je imaginarna, odnosno nalazi se u memoriji ra?unara i prenosi se dorektno na podlogu za štampanje. Stoga boja ili toner koji se u ovoj tehnici koriste, moraju biti naelektrisani, i tek nakon njihovog nanošenja slika postaje prvi put vidljiva.
